• Telegram
  • Instagram
  • TikTok


Фирма за производњу авиона
Фирма за производњу авиона и авио-мотора „Светозар Влајковић и синови”, са седиштем у Француској улици бр. 63 у Београду, израдила је овај спортски авион, који је име добио по крсној слави породице произвођача. Аца Симић, фото-репортер листа „Политика”, забележио је транспорт спортског авиона „Свети Ђорђе”, његово склапање и први пробни лет. Након транспорта из Влајковићеве радионице шпедитерским колима и превоза скелом преко Саве, авион је достављен на бежанијски аеродром, где је склопљен. Пилот Владимир Стрижевски, руски емигрант, извршио је пробни лет у трајању од 18 минута, током којег је постигнута брзина од преко 150 километара на час. На фотографијама су приказани авион „Свети Ђорђе” на бежанијском аеродрому и његов транспорт шпедитерским колима улицом Кнеза Михаила испред кафане „Руски цар”. На последњој фотографији, испред авиона, налазе се Светозар Влајковић, индустријалац, Владимир Стрижевски, пробни пилот и Василиј Александрович Несторов, конструктор авиона. #history #historymems #krozistoriju #istorija #airplane



Кнез Михаило Обреновић дошао је на престо 1839. године, након смрти старијег брата Милана, који је владао свега месец дана. Већ 1842. године, после оружане побуне коју је предводио Тома Вучић Перишић, Михаило је био принуђен да напусти Србију. Уставобранитељи су за новог кнеза изабрали Александра Карађорђевића, чиме се окончала прва владавина кнеза Михаила. Наредних година путовао је широм Европе. После смрти оца, кнеза Милоша, у септембру 1860. године, Михаило се вратио на власт. Као велики покровитељ науке, културе и уметности, залагао се за буђење националног духа и окончање османске власти у Србији. Низом вештих дипломатских акција успео је да 1867. године преузме кључеве Београда и других градова. Прва владавина кнеза Михаила завршила се збацивањем, а друга трагичним атентатом у Кошутњаку 1868. године. Будући да није имао законитих потомака, наследио га је малолетни Милан Обреновић, унук Милошевог брата Јеврема. Данас се у центру Београда, на Тргу Републике, налази један од најпрепознатљивијих споменика српске престонице, коњаничка статуа кнеза Михаила, са испруженом десном руком усмереном према још неослобођеним крајевима. На постаменту су исписана имена ослобођених градова и приказане сцене из српске историје. #history #historymems #krozistoriju #istorija


Фотографија је настала у пе
Фотографија је настала у периоду пионирских експеримената са дагеротипијом и припада колекцији Анастаса Јовановића. Претпоставља се да се на њој налази кнез Михаило Обреновић у дворишту Конака кнегиње Љубице. #history #historymems #krozistoriju #beograd



Београд након Првог светског рата, 1919. године. На снимку се виде Улица краља Милана, Позоришни трг и Калемегдан. После тешких разарања и трогодишње окупације током Првог светског рата, Београд је ослобођен и убрзо је постао престоница нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Иако је рат оставио град у рушевинама, већ 1919. године започела је интензивна обнова, а број становника нагло је растао захваљујући масовном досељавању из унутрашњости. #history #historymems #krozistoriju #beograd



Београђани су своја уређена купалишта на реци звали купатилима. У периоду између два светска рата било их је више, а углавном се знало ко долази на које купатило. На дунавској обали Београда налазила су се купатила „Мон Плезир“, „Дубровник“, „Диана“ и „Београд“, као и дивља плажа коју су посећивали „гамени и просјаци“. Почетак Другог светског рата означио је крај једног времена. Већина предратних купатила је нестала, а култура речних купалишта постепено је уступила место базенима. Тек изградњом насипа од Чукарице до Аде Циганлије 1966. године Београд је добио своје „море“. #history #historymems #krozistoriju #beograd


Краљ Александар и краљица Д
Краљ Александар и краљица Драга Обреновић у друштву вајара Ђорђа Јовановића на отварању његове изложбе у хотелу „Српска круна“, 1901. године. Изложба гипсаних модела вајара Ђорђа Јовановића одржана је у атријуму престижног хотела „Српска круна“ у Кнез Михаиловој улици, недалеко од Калемегданског парка, од 27. јуна до 10. јула 1901. године. Том приликом краљ Александар Обреновић посебну пажњу посветио је фрагментима Косовског споменика, чији је темељ положио 1889. године у Крушевцу на свечаности поводом 500. годишњице Косовске битке, исте године када је крунисан за краља Србије. Израда споменика поверена је управо Ђорђу Јовановићу. На изложби су представљена два рељефа, „Причешће цара Лазара са војском“ и „Милош Обилић убија Мурата“, као и фигура „Гуслар“, намењена споменику у Крушевцу. Поред њих, приказани су и гипсани модели два споменика кнезу Милошу Обреновићу, намењени за јавне просторе у Пожаревцу и Зајечару, као и персонификација „Србија“, попрсја Бранка Радичевића и др Јована Суботића, те рељефи Вука Караџића, Ђуре Даничића и Стојана Новаковића. #history #historymems #krozistoriju #beograd


„И рече Господ Мојсију: Поп
„И рече Господ Мојсију: Попни се к мени на гору и остани овде, и даћу ти плоче од камена, закон и заповести које сам написао да их учиш.“ Друга књига Мојсијева 24:12 #history #historymems #krozistoriju #moses


Живот у Београду, 1932. године
Живот у Београду, 1932. године. Иако је Београд на снимцима деловао живо и модерно, 1932. година била је једна од најтежих током Велике економске кризе. Пад цена пољопривредних производа и висока незапосленост озбиљно су погодили становништво Краљевине Југославије, што је додатно појачало друштвене и политичке тензије. Према попису из 1931. године, Београд је имао 238.775 становника, од којих су многи живели у скромним, често и веома тешким материјалним условима. #history #historymems #krozistoriju #beograd



У породичном дому Петровића, у некадашњој Ратарској 32, данас Улици краљице Марије, десно за столом седи отац Надежде Петровић, Димитрије Петровић, историчар и сакупљач историјских докумената, а сасвим лево мајка Милева. Дечак раширених руку, чије је лице заклоњено, јесте млади Растко Петровић, будући песник, путописац и дипломата. У позадини стоји Надежда Петровић у белој сукњи и црној блузи, окружена сестрама. Кућа породице Петровић била је право стециште београдске уметничке и интелектуалне елите, па овом приликом за столом видимо вајара Ивана Мештровића, у којег заљубљено гледа његова супруга Ружа Клајн. Вајар Пашко Вучетић шири руке малом Растку, а иза њега провирује сликар Бранко Поповић. Ту је био још један уважени гост, адвокат и вицегувернер Народне банке Марко Стојановић, који се као пасионирани фотоаматер нашао иза фотоапарата и овековечио овај тренутак из живота старог Београда. #history #historymems #krozistoriju #beograd


Теразијска чесма изграђена
Теразијска чесма изграђена је 1860. године као симбол повратка кнеза Милоша Обреновића на престо. Постављена је на месту старе чесме и куле-теразија из турског периода. Та кула је служила као резервоар и регулатор притиска воде за београдске чесме, а по њој је цео трг касније добио име Теразије. Скоро пола века стајала је на Теразијама, да би 1911. године била премештена у порту цркве у Топчидеру, одакле је 1975. године враћена на Теразије, на плато испред хотела „Москва“. Испред Теразијске чесме 1892. године одржано је освећење и свечано пуштање у рад београдског водовода. #history #historymems #krozistoriju #terazije #beograd



У оснивачкој повељи манастира Дечани, коју је издао краљ Стефан Дечански, стоји да је Свети Сава одабрао и обележио место за подизање божјег храма у месту „које се зове Дечани у жупи Затрнавској”, али није стигао да то уради. Изградња цркве Христа Пантократора, како се још назива Црква Вазнесења Господњег, одвијала се под ктиторством српског краља Стефана Уроша III Дечанског, а главни мајстор био је фра Вита из Котора. Радове је надгледао архиепископ Данило II који се трудио о „саздању и утврђењу“ цркве скупивши „велико мноштво уметничких и вештих мајстора“. Сам краљ Стефан Дечански је положио угаони камен на овој цркви. После смрти краља Стефана, започету градњу наставио је његов син Стефан Душан Силни и окончао изградњу манастира Дечани 1335. године. #history #historymems #krozistoriju #kosovo #decani


Српска народна гарда у Кото
Српска народна гарда у Котору основана је 1862. године као прва и једина српска наоружана формација у Боки Которској. Поводом педесетогодишњице оснивања исте, „Цетињски вјесник“ 5. маја 1912. године пише: ,,Српска народна гарда, та једина српска установа у Боки Которској под оружјем, која је у томе погледу сачувала чисто народни карактер, навршује ове године педесет година од како постоји.“ #history #historymems #krozistoriju #istorija #kotor


Обележавање стогодишњице х
Обележавање стогодишњице херојске смрти Стевана Синђелића и његових сабораца у Боју на Чегру. Након што су бројно надмоћније турске снаге продрле у шанац, Стеван Синђелић је из кубуре испалио хитац у подземни магацин барута. У страховитој експлозији погинули су сви српски устаници у шанцу и велики број турских војника. Да би застрашио Србе, Хуршид-паша је након битке наредио да се од лобања погинулих српских устаника сагради Ћеле-кула, која је постављена на улазу у Ниш као опомена и симбол османске одмазде. Француски књижевник и песник Алфонс де Ламартин, приликом посете Ћеле-кули 1833. године, између осталог је записао: „Ја поздравих оком и срцем остатке тих јуначких људи, чије су одсечене главе постале камен темељац независности њихове отаџбине.” Над кулом је 1892. године подигнута капела која до данас чува преосталих 58 лобања. #history #historymems #krozistoriju #istorija #nis



У позадини се види зграда Техничког факултета у изградњи, док је аутобус паркиран на месту где се данас налази споменик Вуку Караџићу, на углу Булевара краља Александра и Рузвелтове улице. #history #historymems #krozistoriju #istorija #beograd


У пролеће 1953. године, Београ
У пролеће 1953. године, Београд је са скоро 480.000 становника живео ритмом послератне обнове. Те године спроведен је велики попис становништва, а град је убрзано растао, док се Нови Београд ширио преко Саве. Ипак, иза слике модернизације и изградње налазило се друштво под чврстом контролом једнопартијског комунистичког система, у којем су грађанске слободе биле ограничене. #history #historymems #krozistoriju #istorija #beograd



У француској војној бази у Бизерти у Тунису налазила се велика војна болница намењена за лечење и опоравак српских војника током Првог светског рата. Кроз болнице у Бизерти и околини прошло је више од 41.000 српских војника, од којих се већина успешно опоравила и вратила на Солунски фронт. #history #historymems #krozistoriju #istorija #tunisia



Фотографија је настала испред хотела „Бока“ у Херцег Новом, у тренутку док је народ одушевљено клицао, а градска музика свирала српску химну „Боже правде“. Ево како те тренутке описује очевидац овог догађаја, Томо Крстов Поповић, управитељ Српске поморске закладне школе у Херцег Новом: „По томе музика, ту пред аустријским официрима, засвира српску химну коју народ саслуша побожно гологлав и сузнијем очима од радости. А бијаше около наоколо мноштво народа све прекрилило, да се од силнога свијета нигдје није могло приступити. Све ово изгледаше нам као сан, нипошто јава, нарочито гледајући, како се све ово, послије дојучерашње аустријске строгости, све врши пред аустријским официрима, који на глас српске химне стоје укочени, салутирајући по војнички са руком на сљепочници. У овом неисказаном одушевљењу омладина подиже на рукама потпуковника Симовића, те га у заносу раздрагани понесе тако около свега града“. #history #historymems #krozistoriju #istorija #crnagora


У лето 1876. године Кнежевина
У лето 1876. године Кнежевина Србија и Кнежевина Црна Гора објавиле су рат Османском царству. Главнокомандујући српске војске био је руски генерал Михаило Черњајев, један од најпознатијих руских војсковођа тог доба, који је са собом довео неколико хиљада руских добровољаца. Међу њима је био и пуковник Николај Рајевски, који је послужио Лаву Толстоју као узор за лик грофа Вронског у роману „Ана Карењина“. Погинуо је свега неколико дана након доласка на фронт, у борби код Горњег Адровца код Алексинца. На месту његове погибије данас стоји меморијална Црква Свете Тројице. #history #historymems #krozistoriju #istorija #russia



У Великој дворани Коларчевог народног универзитета у Београду, др Јосип Шиловић свечано је отворио Први конгрес Југословенске уније за заштиту деце. Поред високих краљевских званица, конгресу су присуствовали представници дипломатског кора у Београду, делегати Уније из свих крајева државе, као и политичка, економска, научна и верска елита Краљевине Југославије. На конгресу се говорило о заштити деце у циљу „напретка нације”, о „заштити здраве деце“, о „хигијени и дечијој заштити“, као и о „смештају деце у породице”. Југословенска унија за заштиту деце, основана 1933. године, била је члан Међународне уније за помоћ деци са седиштем у Женеви. Преко 150 друштава и установа у Краљевини Југославији било је учлањено у Унију. Почасна председница Уније била је краљица Марија Карађорђевић, која је била и потписница „Повеље о правима детета”. На фотографијама које је забележио Светозар Грдијан налазе се председник владе Милан Стојадиновић, патријарх Варнава, надбискуп др Родић, краљица Марија Карађорђевић, књегиња Олга Карађорђевић, председник Београдске општине Влада Илић, министар просвете Добривоје Стошовић, немачки посланик Виктор фон Херен и други. #history #historymems #krozistoriju #istorija



Посета руске царске породице Романов Краљевини Румунији, јун 1914. године. Руска царска породица Романов, предвођена царем Николајем II, званично је посетила Краљевину Румунију. Ова посета остала је упамћена као последње путовање руске царске породице у иностранство пред избијање Првог светског рата. Неколико година касније, комунисти су свирепо убили Романове, док је брак принцезе Марије и краља Александра повезао румунску краљевску кућу са српском династијом Карађорђевић. #history #historymems #krozistoriju #istorija #romanov


Милева Марић Ајнштајн, мате
Милева Марић Ајнштајн, математичарка и физичарка, била је једна од првих Српкиња која се школовала на престижном Циришком универзитету, где је и упознала свог будућег супруга Алберта Ајнштајна. Њихова два сина, Ханс Алберт и Едуард, крштени су у Николајевској цркви у Новом Саду, по жељи деде Милоша Марића. Крштење је обављено на Малу Госпојину 1913. године, а кум је био породични пријатељ породице Марић, угледни новосадски лекар др Лазар Марковић. Током брака, који је трајао до 1919. године, Милева и Алберт Ајнштајн три пута су заједно боравили у Милевином родном крају. #history #historymems #krozistoriju #istorija #einstein



На фотографијама су Топчидер, зграда Народне Скупштине, зграда данашњег Историјског музеја Србије на Тргу Николе Пашића, у којој се некада налазило седиште ЦК СКЈ, поглед на Дунав са Калемегдана, као и спомен обележје у шуми на Кошутњаку, где је у заседи 1868. године убијен кнез Михаило Обреновић. #history #historymems #krozistoriju #istorija #beograd



Да ли сте знали да је Милош Црњански учествовао у двобоју? #history #historymems #krozistoriju #istorija



Према предању, манастир су основали цар Теодосије II и његова сестра Пулхерија, супруга цара Маркијана. Први писани помен манастира потиче из 998. године. У њему се замонашио и десет година подвизавао Свети Антоније Печерски, оснивач Кијевско печерске лавре. Манастир су богато даривали српски владари, пре свега цар Душан, деспот Ђурађ Бранковић и његова ћерка, султанија Мара. У ризници се и данас чува Есфигменска повеља Ђурђа Бранковића са портретима деспотове супруге и њихове деце. Повељом писаном у Жичи 11. новембра 1430. године, српски деспот одредио је манастиру годишњи приход од 50 литара сребра од новобрдске царине. #history #historymems #krozistoriju #istorija #svetagora



Коњица Краљевине Србије тријумфално дефилује Кнез Михаиловом улицом. Фотографија Ристе Марјановића снимљена је у јесен 1918. године, свега неколико дана након пробоја Солунског фронта и ослобођења Београда. #history #historymems #krozistoriju #istorija


Племић, царски тајни саветн
Племић, царски тајни саветник и витез златних оструга, правник, филантроп и ктитор. Ко је био Сава Поповић Текелија?! #history #historymems #krozistoriju #istorija



У септембру 1925. године, у присуству краља Александра Карађорђевића, патријарха Димитрија и многобројног народа, владика Николај Велимировић одржао је величанствену беседу над ковчегом Петра II Петровића Његоша, који је том приликом враћен из Цетињског манастира у обновљену капелу на Ловћену. Српска православна црква данас слави Светог Николаја Жичког и Охридског. #history #historymems #krozistoriju #istorija #njegos


На фотографији су поп Јово,
На фотографији су поп Јово, архимандрит Симеон Поповић Дајбабски и др Нико Симов Мартиновић, правник, историчар и публициста. Симеон Поповић рођен је 1854. године на Цетињу, где је завршио основно образовање. Школовање је наставио у Кијевској богословији и Духовној академији. Слушао је предавања на Сорбони и у Женеви. Након што се замонашио у Кијево-печерској лаври, вратио се у Црну Гору и постао предавач у монашкој школи при манастиру Острог. После чудесног виђења једног дечака, Петка Ивезића, почиње да гради манастир на обронцима Дајбабске горе. Тако је у децембру 1897. године, на месту ранохришћанске богомоље, након уређивања пећине и изградње конака, освећена црква посвећена празнику Успења Пресвете Богородице. Архимандрит Симеон је до своје смрти предано радио на осликавању унутрашњости цркве, прилагођавајући сцене природном облику пећине. У манастиру Дајбабе налазе се руска плаштаница из 11. века и икона Богородице Јерусалимске, као и мошти преподобног Симеона Дајбабског, који је 2. маја 2010. године одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве уврштен у ред светитеља. Рускиња Марија Јасинска посетила га је 1940. године и записала: „Деведесет љубичастих пролећа, жарких лета, пурпурних јесени и белих зима претворили су монаха Симеона у мудрог старца, познаваоца људских душа.” #history #historymems #krozistoriju #istorija


Промотивна вожња Мото купа
Промотивна вожња Мото купа на потезу од Немањине улице до Мостара. Фотографија Светозара Гардијана из времена када су мотори били права атракција, а Улица кнеза Милоша још увек поплочана старом калдрмом. #history #historymems #krozistoriju #istorija #moto



Свако јутро пре зоре, млекаџије из приградских села допремале су запрегама свеже млеко до самих врата у центру града. Иако је Београд тих година већ увелико попримао изглед модерне метрополе, снабдевање се и даље ослањало на овај традиционални начин доставе. Поред сеоских млекаџија, све чешће су се на овом послу појављивали и студенти, који су стаклене флаше са млеком носили у жичаним гајбицама пешке или на троколицима. #history #historymems #krozistoriju #istorija