• Telegram
  • Instagram
  • TikTok


У јеку НАТО агресије на СР Ј
У јеку НАТО агресије на СР Југославију, 9. априла 1999. године, офанзивом здружених снага НАТО пакта, ОВК терориста и Војске Албаније започела је једна од најтежих битака у новијој српској историји, Битка на Кошарама, симбол неустрашиве храбрости и одбране отаџбине. Водила се око граничног прелаза Раса Кошарес, на граници између СР Југославије и Републике Албаније, од 9. априла до 10. јуна 1999. године, током НАТО бомбардовања СРЈ. Током два месеца борби, непријатељ је свакодневно покушавао пробој, а најжешћи напади, поред првог дана, догодили су се 12. априла и 6. маја, када је копненом нападу претходило више од десет часова непрекидног бомбардовања НАТО авијације. Циљ напада са албанске стране био је остваривање копнене инвазије на Косово и Метохију и пресецање комуникације између јединица Војске Југославије у Ђаковици и Призрену. Још један од циљева било је заузимање ширег подручја Метохије. Захваљујући храбрости и непоколебљивости припадника Војске Југославије, током 67 дана борбе непријатељ је заустављен на самој граници, уз незнатно одступање, које је било неопходно како би се избегли већи губици и обезбедила ефикаснија одбрана. Погинуло је 108 припадника Војске Југославије, војника, подофицира, официра, резервиста и добровољаца. Просечна старост погинулих била је 25 година. #history #historymems #krozistoriju #istorija


Нацистичка Немачка бомбард
Нацистичка Немачка бомбардовала је Београд 6. априла 1941. године, уз велике људске жртве и материјална разарања, чиме је на простору Краљевине Југославије започео Други светски рат. Напад је уследио након Мартовског пуча, када је група југословенских официра збацила Владу и распустила Намесништво на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем, због потписивања протокола о приступању Југославије Тројном пакту. Више од 450 немачких бомбардера, праћених ловачком авијацијом, полетело је са аеродрома у Аустрији, Мађарској и Румунији. Процењује се да је у првом налету погинуло око 2.500 Београђана. Уништено је око 800 зграда, док је приближно 2.000 објеката теже оштећено. Потпуно је уништена Народна библиотека Србије, основана 1832. године, са око 300.000 књига, укључујући средњовековне рукописе и друга дела од непроцењиве вредности за српску културу. #history #historymems #krozistoriju #istorija


Година дана касније, 10. деце
Година дана касније, 10. децембра 1926. године, након аудијенције код краља Александра, и неколико дана пред свој 81. рођендан, преминуо је Никола Пашић, истакнута личност српске политичке сцене. У Београду су одмах почеле да круже гласине о узроцима његове смрти, укључујући тврдње да је отрован на Двору или да је доживео срчани напад током сусрета са краљем. У каснијим извештајима о овом догађају, Милан Стојадиновић наводи да је краљ одбио Пашићев захтев да му, као вођи најјаче странке, повери мандат за састав владе. Као разлог је наведено да је Пашић „под анкетом“ због афера везаних за његовог сина. Оштар одговор краља био је: „Док год се не оперете од оптужби у вези са аферама вашег сина, не можете бити на челу владе“, што је дубоко погодило Пашића. По повратку у свој дом у Француској улици, Пашић је обавестио породицу да неће вечерати јер се не осећа добро. Иако је краљ према речима министра Двора Драгомира Јанковића, накнадно упутио извињење због оштрине свог наступа, он није повукао своју одлуку нити услове , што је додатно погоршало Пашићево стање. Наредног јутра, у 8 часова и 45 минута, преминуо је у своме дому. Какво је ваше мишљење о политичкој и историјској улози Николе Пашића? #history #historymems #krozistoriju #istorija


Призор је забележен на раск
Призор је забележен на раскрсници Обилићевог венца и Кнез Михаилове улице у Београду. Лазарева субота, у народу позната као Врбица, посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара и свечани улазак Христов у Јерусалим. Овај празник слави последње Христово чудо уочи недеље његовог страдања, смрти и васкрсења, којим је најављена победа живота. #history #historymems #krozistoriju #vrbice



Током 1939. године, зграда је служила као главно седиште Универзитета у Београду. У њој су се налазили Ректорат, Филозофски факултет, као и научни семинари и кабинети опремљени богатим библиотекама. Објекат је изграђен 1863. године захваљујући трговцу, добротвору и просветитељу капетану Миши Анастасијевићу. Након завршетка градње, поклонио је ово здање својој домовини у просветне сврхе. На фасади зграде налази се натпис: „Миша Анастасијевић своме отечеству“. Данас се у згради налазе Ректорат Универзитета у Београду, као и Одељење за класичне науке Филозофског факултета. #history #historymems #krozistoriju #rektorat


Током 78 дана НАТО бомбардов
Током 78 дана НАТО бомбардовања, Нови Сад је претрпео тешке ваздушне ударе. Варадински мост срушен је 1. априла, Мост слободе два дана касније, а потом и Жежељев мост. Рушењем мостова град је остао без воде и струје. Хиљаде људи чекале су ред за скеле преко Дунава, док се из рафинерије, бомбардоване чак 12 пута, са неколико стотина пројектила, дизао густ дим. Повређено је око 50 људи, а два цивила су погинула. Фотографије: Дарко Дозет #history #historymems #krozistoriju #srbija #novisad



Демонстрације у Београду избиле су у знак подршке Мартовском пучу, којим је практично поништено потписивање протокола о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту, потписаног два дана раније у Бечу, у условима веома сложене међународне ситуације. Мартовским пучем извршен је државни удар, смењено је краљевско намесништво на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем, као и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека, а на власт је доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић. Британске тајне службе имале су значајну улогу у припреми пуча, који је извела група српских официра Југословенског краљевског ратног ваздухопловства, формално предвођена армијским генералом ваздухопловства Душаном Симовићем. Неколико дана касније, 6. априла, Немачка, Италија, Бугарска и Мађарска напале су Краљевину Југославију, која је убрзо капитулирала. Након тога је окупирана и раскомадана, а формирана је Независна Држава Хрватска, усташка творевина која је спроводила масовни прогон и злочине над Србима, као и Велика Албанија. Један од главних актера, генерал Душан Симовић, боравио је у Лондону, одакле се по завршетку Другог светског рата вратио у своју вилу на Топчидерском брду у Београду. Нове комунистичке власти нису му одузеле имовину, а до краја живота примао је и генералску пензију. Само две деценије након Првог светског рата, у коме је Србија изгубила скоро трећину свог становништва, Краљевина Југославија увучена је у Други светски рат у коме је имала преко милион жртава, више него Велика Британија и Сједињене Америчке Државе заједно. #history #historymems #krozistoriju #protesti


На данашњи дан 27. марта 1999. г
На данашњи дан 27. марта 1999. године, за време агресије НАТО пакта на СР Југославију, противваздушна одбрана оборила је амерички „невидљиви“ бомбардер Ф-117А „Ноћни јастреб“, који је пао у атару сремског села Буђановци. #history #historymems #krozistoriju #srbija #f117



На данашњи дан, 24. марта 1999. године, без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, кршењем Повеље УН и темељних начела међународног права, без објаве рата, снаге 19 земаља чланица НАТО пакта започеле су злочиначку агресију бомбардовања СР Југославије. Према подацима Министарства одбране Србије, током ваздушне агресије НАТО убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 деце и 1.031 припадника Војске и полиције. Према истом извору, рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се и данас води као нестало. НАТО је извршио 2.300 удара и бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и оних пуњених осиромашеним уранијумом. Разорен је велики део инфраструктуре, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, храмови, односно цркве и манастири. Уништено је око 50 одсто производних капацитета Србије и трећина електроенергетског капацитета земље. СР Југославија је тако постала прва директна жртва глобалних циљева НАТО пакта, а њено бомбардовање преломна тачка у новим глобалним међународним односима. #history #historymems #krozistoriju #srbija #kosovoimetohija



Забрањени историчар: ко је био Милош С. Милојевић ?! #history #historymems #istorija #krozistoriju



Палата је подигнута 1694. године по пројекту млетачког архитекте Ђованија Батисте Фонте, као дар Млетачке републике градском капетану Вицку Бујовићу за исказано јунаштво у рату против Османлија. Према предању, ово барокно здање саграђено је од камена срушених херцегновских зидина после битке за ослобођење Херцег Новог од Турака 1687. године, у којој је Вицко Бујовић учествовао са својом четом. Данас се у њој налази Музеј града Пераста. Вицко Бујовић био је поморац, војни командант Млетачке републике, начелник Пераста и писац, учесник Морејског рата. Завадио се са породицом Змајевић када је са ћерком турског аге, која је била поверена Крсту Змајевићу на чување, побегао у Дубровник, где је провео неколико година. Због своје преке нарави и бројних породичних сукоба, пре свега са Змајевићима, а потом и са другим перашким породицама, Вицко је убијен 1709. године на перашкој риви, у завери за коју се сматра да је потекла из тог сукоба. #history #historymems #krozistoriju #perast


Вођени безумном мржњом, дес
Вођени безумном мржњом, десетине хиљада албанских екстремиста палили су све српско на Косову и Метохији, пред очима 40.000 војника међународне мисије. У тродневном таласу етнички мотивисаног насиља убијено је најмање 19 особа, а повређено око 1000. Протерано је око 4000 Срба, уништено 935 српских кућа, школа и домова здравља. Срушено је и запаљено 35 верских објеката. Већина протераних никада се није вратила у своје домове, а за почињене злочине нико није одговарао. Мартовски погром био је други велики погром над Србима на Косову и Метохији након агресије НАТО пакта на СРЈ 1999. године. Током јуна исте године, протерано је око 250.000 Срба и других неалбанаца, а све у присуству међународних војних снага. #history #historymems #krozistoriju #srbija #kosovoimetohija


Фотографија је забележена 1
Фотографија је забележена 13. октобра 1974. године у Народном позоришту у Београду, на књижевном матинеу организованом поводом тридесетогодишњице ослобођења Београда. На сцени су, поред Милоша Црњанског, Меше Селимовића и Ива Андрића, наступили и Бранко Ћопић, Стеван Раичковић, Васко Попа, Александар Вучо и Душан Матић, док је уводну реч одржао књижевни критичар Петар Џаџић. „Годинама се на каквој литерарној приредби нису окупили ствараоци таквог гласа као што је то било јуче на књижевном матинеу”, писала је београдска „Борба” пре више од пола века. #history #historymems #istorija #krozistoriju


У приземљу ове угаоне зград
У приземљу ове угаоне зграде, где је некада стварао кројач Илија П. Тешић, данас је смештен угоститељски простор. #history #historymems #istorija #krozistoriju #beograd



Фотографије је забележио Огист Леон, један од фотографа који су учествовали у пројекту „Архиве планете“, чији је оснивач био Албер Кан, француски банкар и филантроп. У то време Крушевац је био мали град у централној Србији, са око 10 до 15 хиљада становника, углавном пољопривредника и трговаца. #history #historymems #istorija #krozistoriju #kruševac


Никола Тесла о духовности и
Никола Тесла о духовности и генијалности. #history #historymems #tesla #krozistoriju



Први Србин у Америци. Ко је био Ђорђе Шагић ?! #history #historymems #istorija #krozistoriju


Фотографије Аце Симића, фот
Фотографије Аце Симића, фоторепортера Политике, настале су пре 99 година испред зграде Управе фондова, у којој се данас налази Народни музеј. Објављене су у рубрици Београдске слике листа Политика. Наслов прилога гласио је „Последњи фијакери“, а коментар новинара био је: „Док су редови аутомобила све дужи, фијакера је све мање и мање.“ #history #historymems #istorija #krozistoriju #beograd



Једна од централних београдских улица настала је за време владавине кнеза Милоша, по коме је касније и добила име. У то време звала се „Топчидерски друм“ и повезивала је Топчидер са центром града. У овој улици се налазило прво београдско шеталиште, корзо, пре Кнез Михаилове улице. Њеном трасом пролазила је и једна од првих трамвајских линија у граду. #history #historymems #istorija #krozistoriju #beograd


Србин коме је Вивалди посве
Србин коме је Вивалди посветио оперу. Ко је био гроф Рагузински ?! #history #historymems #istorija #krozistoriju


Мост краља Александра био ј
Мост краља Александра био је први стални друмски и трамвајски мост преко реке Саве у Београду после скоро 250 година. Завршен 1934. године, а потпуно срушен десет година касније, током Другог светског рата. Његови стубови искоришћени су при изградњи данашњег Бранковог моста, подигнутог 1956. године. Поред бројних назива, међу Београђанима био је познат и као Ланчани и Висећи мост. Симболично, Мост краља Александра постоји и данас у виду Савског моста у Краљеву. Користећи делове срушеног моста, инжењери су направили мањи функционалан мост, који је потом превезен у Краљево и постављен преко реке Ибар. #history #historymems #istorija #krozistoriju #beograd


Данашњи Трг Николе Пашића р
Данашњи Трг Николе Пашића раније се звао Трг Маркса и Енгелса, по Карлу Марксу и Фридриху Енгелсу, главним комунистичким идеолозима. Овај назив носио је до 1997. године, када је одлуком Скупштине града Београда преименован. Исте године преименоване су и улице које га окружују, Булевар Револуције у Булевар краља Александра и улица Моше Пијаде у Дечанску улицу. #history #historymems #istorija #krozistoriju #beograd


На првој слици је „Жена кој
На првој слици је „Жена која пати од опсесивне зависти“, затим следи „Жена опседнута коцкањем“, потом „Човек који је умислио да је војни заповедник“, „Отмичар деце“ и „Клептоман“, сви насликани 1822. године. На последњој слици је портрет „Меланхолични човек“, за који се верује да је насликан 1824. године, у години Жерикове смрти. Теодор Жерико, чувени француски сликар романтизма, насликао је десет портрета, од којих је пет сачувано, док је шести недавно откривен. На њима су пацијенти приказани до појаса, њихова лица извиру из таме, а поглед открива непознато присуство мрачне опсесије, чиме сликар покушава да изрази њихово душевно стање. Ови радови се данас сматрају једним од најважнијих дела у историји уметности која се бави тематиком менталног здравља. Жерико их је насликао по поруџбини психијатра кога је познавао, доктора Етјена Жорже. Слике су првобитно откупила два лекарева ученика, након чега им се изгубио траг. Око 1863. године, пронашао их је у Баден-Бадену француски историчар уметности Луј Вијардо, који је и заслужан за збирно име ових слика, „Les Monomanes“, јер се тада веровало да су болести мономаније, односно онога што ми данас подразумевамо под психичким обољењима, клептоманија, завист, коцкање, опсесивне фиксације и отмице деце. Портрет „Меланхолични човек“ открио је 2019. године у Равени шпански научник Хавијер С. Бургос, који сматра да дело припада истој серији. #history #historymems #istorija #krozistoriju


Уништење Јерусалимског хра
Уништење Јерусалимског храма, италијански сликар Франческо Хајез, 1867. године. Слика приказује уништење Другог храма у Јерусалиму током освајања града од стране римске војске за време Великог јеврејског устанка. Уништењем Храма престало је постојање верског и политичког средишта Јевреја, што је довело до масовног расељавања и настанка рабинског јудаизма без Храма. Хајез је свој приказ засновао на опису историчара Јосифа Флавија. Велики устанак био је први од три велика устанка које су Јевреји у провинцији Јудеји дигли против Римског царства. Отпочео је 66. године као ескалација верских напетости између јеврејске и грчке заједнице у Јудеји, а потом ескалирао у протесте против римских пореза и нападе на римске грађане. Завршио се када су легије под Титом опселе и уништиле средиште побуне у Јерусалиму, а потом и друга јеврејска упоришта. Други храм, познат и као Иродов храм, био је јеврејски свети храм који се налазио на Храмовној гори у Јерусалиму. Према Танаху или Старом завету, заменио je Соломонов храм, који је током опсаде Јерусалима уништило Нововавилонско царство. Данас се на месту Другог храма налази комплекс Харам еш-Шариф, у оквиру кога се налази и џамија Ал-Акса, једно од најпознатијих муслиманских светилишта. #history #historymems #istorija #krozistoriju #jerusalem


Марко Мурат насликао је ово
Марко Мурат насликао је ово дело у сали палилулске школе између 1899. и 1900. године, по сопственој иницијативи. Део финансија обезбедио је краљ Милан Обреновић, док је преостали део приложио сам сликар. Тема слике је свечани улазак цара Душана у Дубровник 1350. године. Приказано је око 70 ликова, а Мурат је своје црте лица дао забрађеном носачу балдахина, приказаном са десне стране композиције. Пре Првог светског рата ово уметничко дело налазило се у Старом двору у Београду. Током окупације уклоњено је и однето приликом аустроугарског повлачења. После рата слика је пронађена у Мађарској, готово неоштећена, а 1922. године донета је у Нови двор. #history #historymems #istorija #krozistoriju #dubrovnik



Црква Ваведења Пресвете Богородице у Липљану саграђена је у 14. веку и представља непокретно културно добро од изузетног значаја. У липљанској порти налази се и друга црква, подигнута 1934. године, посвећена Светим мученицима Флору и Лавру. Након агресије НАТО пакта 1999. и погрома 2004. године, већина Срба напустила је Липљан. Данас у њему живи албанска већина, уз мањи број Срба у околини цркава Ваведења Пресвете Богородице и Светих мученика Флора и Лавра. #history #historymems #krozistoriju #srbija #kosovoimetohija


Дубровачка грађанска музик
Дубровачка грађанска музика основана је као музичка секција Дубровачког радничког друштва у другој половини 1878. године, да би касније постала засебно удружење. Њеном оснивању највише је допринео Никша Гради, књижевник, адвокат и политичар из Дубровника, уз велику помоћ српске дубровачке омладине. Ово удружење чинили су претежно аматери, углавном занатлије и радници, који су својим наступима будили народну свест код грађана Дубровника. Музика је деловала као установа са националним задатком да развија, одржава и јача српски полет међу свим Дубровчанима. Због тога је често била изложена притисцима аустријских власти, које су је шиканирале, забрањивале концерте и поједине српске маршеве, онемогућавале свирање на градским улицама и изрицале новчане казне. Када су у Дубровнику формиране „хрватска“ и „аутономашка“ музика, грађани су српску музику почели да зову „стара Музика“. У свом говору на свечаној академији поводом педесетогодишњице Дубровачке грађанске музике, 15. децембра 1928. године, Кристо Доминковић, угледни новинар и један од првака србокатоличког покрета у Дубровнику, истакао је: „Ко се од нас старијих не сјећа оног одушевљења у неким приликама, када би цио град поврвио за „старом“ Музиком, да јој одушевљено кличе, вичући да свира омиљеле маршеве број 18 и 15, а што је значило: „Радо иде Србин у војнике“ и „Весела је Србадија?“ Она је била она снага која нас је заносила, јачала, одржавала напред гонила. Уз њене звуке некако смо се осјећали као заштићени и испред власти и испред противника“. Током Првог светског рата, аустријске власти су забраниле рад овог удружења и конфисковале сву његову имовину. Упркос томе, српска војска је 13. новембра 1918. године, уз звуке Српске дубровачке грађанске музике, ушла у ослобођени Дубровник. #history #historymems #istorija #krozistoriju #dubrovnik


Делфин Јоца у Боки Которско
Делфин Јоца у Боки Которској, 1988. године. Делфин Јоца допливао је у Боку око 1986. године и убрзо постао велика туристичка атракција. Био је изразито дружељубив и разигран, често је прилазио купачима, нарочито деци, тражећи игру, пажњу и близину људи. Његово појављивање током снимања филма „Тамна страна Сунца“ у Котору 1988. године, када је пливао са тада младим америчким глумцем Бредом Питом, додатно је допринело стварању легенде о Јоци. Крајем јула 1992. године Јоца, за кога постоје и тврдње да је заправо био женка, изненада је нестао без трага. Његова судбина је до данас непозната, а сумња се да је страдао од руку рибара којима је кидао мреже отимајући им улов. #history #historymems #krozistoriju #delfin #dolphin



„Јер пут је кратак, браћо моја љубљена, којим ходимо. Дим је живот наш, пара, земља и прах; за мало се јавља и брзо нестаје. Мали је труд живота нашег, а велико и бесконачно добро као награда.“ – Свети Сава, Карејски типик, 1199. године. #history #historymems #krozistoriju #svetisava


Прва фотографија приказује
Прва фотографија приказује заробљеног војника турског порекла, а друге две групу заробљеника јерменског порекла, заробљених током Првог балканског рата у служби Османског царства. За време овог сукоба, османска војска била је састављена од припадника различитих етничких група, укључујући Турке, Арапе, Курде и Јермене. Први балкански рат био је оружани сукоб између Балканског савеза који су чиниле Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора и Османског царства, са циљем протеривања Османлија са Балкана и ослобођења вековима окупираних територија. Фотографије је начинио Огист Леон, учесник пројекта „Архиве планете“, који је основао француски банкар и филантроп Албер Кан. #history #historymems #krozistoriju #srbija #turkey