• Почетна
  • Кроз историју
  • Блог
  • Књиге
  • Сећања
  • Telegram
  • Instagram
  • TikTok

Прослава Врбице у Главној у
Прослава Врбице у Главној улици у Земуну, око 1940. године. Лазарева субота, или Врбица, слави се у суботу уочи празника Цвети. Посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара и на улазак Христа у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила. #srpskastorija #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju

Рејон карауле Кошаре, кота 4
Рејон карауле Кошаре, кота 403, новембар 1998. године. Више о чувеној битци на Кошарама, која је постала симбол отпора и храбрости током агресије НАТО пакта, можете прочитати у претходној објави. #srpskastorija #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju

На данашњи дан, 9. априла 1999.
На данашњи дан, 9. априла 1999. године, у јеку НАТО агресије на СР Југославију, офанзивом здружених снага НАТО пакта, ОВК терориста и Војске Албаније, почела је једна од најтежих битака за одбрану Србије у новијој историји, битка на Кошарама, симбол храбрости и одбране отаџбине. Водила се око граничног прелаза Раса Кошарес, на граници између СР Југославије и Републике Албаније, од 9. априла до 10. јуна 1999. године, током НАТО бомбардовања СРЈ. Током два месеца борби, непријатељ је свакодневно покушавао пробој, а најжешћи напади, поред првог дана, догодили су се 12. априла и 6. маја, када је копненом нападу претходило више од десет часова непрекидног бомбардовања НАТО авијације. Циљ напада са албанске стране био је остваривање копнене инвазије на Косово и Метохију и пресецање комуникације између јединица Војске Југославије у Ђаковици и Призрену. Још један од циљева било је заузимање ширег подручја Метохије. Захваљујући храбрости и непоколебљивости припадника Војске Југославије, током 67 дана борбе непријатељ је заустављен на самој граници, уз незнатно одступање, које је било неопходно како би се избегли већи губици и обезбедила ефикаснија одбрана. Погинуло је 108 припадника Војске Југославије, војника, подофицира, официра, резервиста и добровољаца. Просечна старост погинулих била је 25 година. Припадници Војске Југославије на Кошарама, 1998. година. 📸 #srpskastorija #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju

Пожар у згради Државне штам
Пожар у згради Државне штампарије у Поп Лукиној улици, Београд, 23. фебруара 1932. године. Према наводима новинара листа „Време”, надзорник штампарије је из дворишта уочио густ дим на крову зграде, док је у исто време један од чиновника пријавио пожар. Радници су одмах почели да гасе ватру, а убрзо им се придружила и Пожарна чета. Један део ватрогасаца је из дворишта штампарије гасио ватру млазевима воде, настојећи да спречи њено ширење, док се друга група попела на усијани лимени кров и секирама направила отворе како би вода могла да продре испод крова. Пожар је у потпуности локализован тек након 45 минута. Према процени Пожарне чете, узрок је највероватније варница која је кроз напукли оџак на тавану запалила комплете старих „Службених новина” који су се тамо налазили. Истражна комисија је након пожара утврдила да је један део кровне конструкције у потпуности изгорео, а да је један од носећих зидова напукао услед велике количине воде употребљене током гашења. Закључено је да постоји опасност од урушавања тог дела зграде. Штета је процењена на више десетина хиљада динара. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju


Вакцинација деце у просторијама школске поликлинике на Палилули, Београд, 1924. године. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju


Немачки ловачки авион Месершмит из 20. ловачко-бомбардерског пука Луфтвафеа у лету ка Београду, 6. априла 1941. године. Више о бомбардовању Београда можете прочитати у претходној објави. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju

На данашњи дан, 6. априла 1941.
На данашњи дан, 6. априла 1941. године, Немачка је бомбардовала Београд, уз велике људске жртве и материјална разарања, чиме је на подручју Краљевине Југославије започео Други светски рат. Напад је уследио након Мартовског пуча, о којем смо писали у претходним објавама, када је група југословенских официра срушила Владу и распустила Намесништво на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем, због потписивања протокола о приступању Југославије Тројном пакту. Више од 450 немачких бомбардера, праћених ловачком авијацијом, полетело је са аеродрома у Аустрији, Мађарској и Румунији. Претпоставља се да је у првом налету бомбардера погинуло око 2.500 Београђана. Уништено је 800 зграда, док је око 2.000 објеката теже оштећено. Потпуно је уништена Народна библиотека Србије, основана 1832. године, са око 300.000 књига, укључујући средњовековне рукописе и друга дела од непроцењиве вредности за српску културу. Пола века касније, марта 1999. године, СР Југославија поново је била мета бомбардовања, овога пута од стране НАТО пакта, у чијим ратним операцијама је Немачка учествовала као једна од најактивнијих чланица. Београд након немачког бомбардовања, април 1941. године. 📸 #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju

Ученици Основне школе „Све
Ученици Основне школе „Свети Сава“ у Београду са учитељицом Јелисаветом Вучковић, 14. марта 1940. године. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju

Три ратна друга поред споме
Три ратна друга поред споменика саборцу, 1918. година. Победу у Великом рату Србија је скупо платила. Према подацима Конференције мира у Паризу 1919. године, Србија је изгубила 1.247.435 људи, што је чинило 28 одсто укупног становништва из 1914. године и чак 60 одсто мушке популације. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju

Храсница у изградњи, општин
Храсница у изградњи, општина Илиџа, Кантон Сарајево, 1953. година. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju #sarajevo


Живот на Дорћолу, улица Цара Уроша, Београд, 1941. година. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju

Ђаци из Београда, 1933. година
Ђаци из Београда, 1933. година. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju

Група официра пучиста у ран
Група официра пучиста у раним јутарњим часовима стиже у Генералштаб у улици Кнеза Милоша, Београд, 27. март 1941. године. Више о Мартовском пучу можете прочитати у претходној објави. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju

Демонстрације у Београду у
Демонстрације у Београду у знак подршке војном пучу, којим је поништено потписивање протокола о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту и смењено краљевско намесништво, 27. марта 1941. године. Мартовским пучем практично је поништено потписивање протокола о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту, који је потписан 25. марта у Бечу. Смењено је краљевско намесништво на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем, као и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека, а на власт је доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић. Британске тајне службе имале су значајну улогу у припреми пуча, који је извела група српских официра Југословенског краљевског ратног ваздухопловства, формално предвођена армијским генералом ваздухопловства Душаном Симовићем. Само неколико дана касније, 6. априла, Немачка, Италија, Бугарска и Мађарска напале су Краљевину Југославију, која је убрзо капитулирала. Након тога је окупирана и раскомадана, а формирана је и Независна Држава Хрватска, усташка творевина која је спровела масовни покољ и прогон Срба. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju


Продаја прасића испред Треће београдске гимназије у Његошевој улици на Врачару, Београд, децембар 1945. година. Током прве зиме након рата и окупације, Београђани су се храном углавном снабдевали на улици, од сељака који су је доносили у град. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju

Протести у Београду против
Протести у Београду против агресије НАТО пакта на СР Југославију, 30. марта 1999. године. #srpskastorija #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju #nato


На данашњи дан, 24. марта 1999. године, без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, кршењем Повеље УН и темељних начела међународног права, без објаве рата, снаге 19 земаља чланица НАТО пакта започеле су злочиначку агресију бомбардовања СР Југославије. СР Југославија је тако постала прва директна жртва глобалних циљева НАТО пакта, а њено бомбардовање преломна тачка у новим глобалним међународним односима. Операција је иронично названа „Милосрдни анђео“, али милосрђа за грађане Србије током наредних 78 дана није било. #srpskastorija #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju #nato #war

Крвава литија у Београду, 19.
Крвава литија у Београду, 19. јул 1937. године. Крвава литија, или Конкордатска криза, била је верско политичка криза у Краљевини Југославији, настала између Српске православне цркве и владе Милана Стојадиновића због потписивања Конкордата, споразума којим би Римокатоличка црква добила привилегије веће од оних које су имале друге верске заједнице у држави. У јеку конкордатске кризе, патријарх српски Варнава тешко се разболео, а лекари нису могли да поставе тачну дијагнозу. За 19. јул 1937. године, када је у Народној скупштини требало да се расправља о Конкордату, заказана је и молитвена литија за оздрављење патријарха. Међутим, полиција је забранила овај скуп. Главни организатор литије био је владика охридски и жички Николај Велимировић. У Кнез Михаиловој улици дошло је до сукоба између грађана и полиције, јер је жандармерија добила наређење да спречи демонстранте да прођу поред Народне скупштине. Жандармерија је брутално интервенисала, због чега је овај догађај остао упамћен у историји као „Крвава литија”. Иако је Народна скупштина ратификовала Конкордат, због снажног притиска јавности он никада није озакоњен, нити је ступио на снагу. Неколико дана после Крваве литије, патријарх Варнава је преминуо. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju


Јапански амбасадор Шо Курихара предаје акредитације кнезу Павлу Карађорђевићу у Белом двору, Београд, 12. новембра 1937. године. Амбасадор Шо Курихара, посланик и опуномоћени министар Јапана у Краљевини Југославији, примљен је код кнеза Павла Карађорђевића, краљевског намесника, заједно са др Миланом Стојадиновићем, председником Министарског савета. Нови амбасадор предао је кнезу своје акредитације, чиме је одмах ступио на дужност. Амбасадор Шо Курихара представљао је своју земљу истовремено у Југославији и Румунији, а седиште јапанског посланства за обе земље било је у Букурешту. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju #japan

Столари испред радионице ‘
Столари испред радионице ‘Обилић’ у Карађорђевој улици, Београд, 15. фебруар 1941. године. Непуна два месеца касније, вихор Другог светског рата захватио је тадашњу Краљевину Југославију. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju


Освећење темеља цркве Свете Тројице на Ташмајдану у Београду, 1924. године. Цркву су изградили Руси који су, након Октобарске револуције и комунистичког терора, избегли из своје домовине. У њене темеље положена је земља донета из Русије, а неколико година касније у њој ће бити сахрањен генерал царске војске Петар Николајевич Врангел, један од вођа антибољшевичког покрета у Руском грађанском рату. Његов гроб се и данас налази у овој цркви. Црква поседује богату ризницу икона и застава Руске царевине, међу којима су се једно време налазиле и војне заставе Наполеонове војске и Османлијског царства, које су биле ратни плен руске војске. Током агресије НАТО пакта на Југославију 1999. године, приликом бомбардовања зграде РТС-а, црква је претрпела значајна оштећења. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju #russia


Српски добровољци из Бабиног Потока у Лици за време Божића у Бизерти, Тунис, 1918. година. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju


Призрен, један је од најзначајнијих градова средњовековне српске државе и културног наслеђа Србије, 1971. година. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju #tesla #prizren #prizrencity #kosovoimetohija


Повлачење српске војске преко Албаније, 1915. година. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju #srbija #serbia #albania


На данашњи дан, 11. марта 1856. године, у Кумодражу код Београда рођен је славни српски војвода Степа Степановић. Војвода Степа Степановић на сахрани краља Петра I Карађорђевића у Београду, 1921. године. 📸 #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju #srbija #serbia


Нереди на демонстрацијама против режима Слободана Милошевића, 9. март 1991. године. Више о овим демонстрацијама можете прочитати у претходној објави. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju #beograd #protesti

Демонстрације против режим
Демонстрације против режима Слободана Милошевића у Београду, 9. март 1991. године. Први велики митинг опозиционих странака против режима Слободана Милошевића организовао је Српски покрет обнове, на челу са Вуком Драшковићем. Главни захтеви демонстраната били су смена генералног директора и четворице уредника РТВ Београд због оптужби и увредљивих коментара на рачун СПО-а и других опозиционих странака. У жестоким, вишечасовним сукобима између демонстраната и полицијских снага повређено је више од 200 људи, а две особе су изгубиле живот. Власт је касније током дана извела тенкове на београдске улице, ухапсила лидера СПО-а и забранила рад телевизије Студио Б и радија Б92. Милошевић је демонстранте назвао „снагама хаоса и безумља“. Деветомартовски догађаји изазвали су реакцију београдских студената, који су се 10. марта увече окупили у Студентском граду, одакле су кренули ка центру Београда и наставили са протестом. Демонстрације су завршене 14. марта, након што су испуњени захтеви. Смењено је руководство РТВ Београд, министар полиције поднео је оставку, Б92 и Студио Б наставили су са радом, а из затвора је пуштен Вук Драшковић. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju #beograd #protesti


Пацијенти и особље Француског диспанзера за новорођенчад „Кап млека” у Београду, 25. фебруар 1930. године. Оснивач првог дечијег диспанзера у Србији био је француски лекар др Габријел Гарније. Основни задатак запослених у Француском диспанзеру била је хигијенска и здравствена заштита, као и брига о новорођеним бебама и њиховим мајкама. У оквиру диспанзера постојао је и Завод за стерилизацију млека, где се издавало стерилно млеко за све бебе којима је, из различитих разлога, било ускраћено мајчино млеко. Лекови и све медицинске услуге били су бесплатни. Поред медицинске неге, сиромашним породицама пружана је помоћ у виду пелена, дечије одеће, постељине и хране. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju #beograd #france #doctor


Сунчање на крову зграде, затим шетња улицама и парковима града. Београд, 1939. година. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju #beograd

Амерички тешки бомбардер Б-
Амерички тешки бомбардер Б-24, погођен немачком противваздушном ватром изнад Румуније, срушио се на ораницу код Тополе у Шумадији, 6. јун 1944. године. Олупину авиона разгледају војници немачког Вермахта који су у међувремену пристигли на место пада. Посаду бомбардера, која је преживела принудно слетање, спасили су локални одреди ЈВуО и пребацили је до села Прањани, одакле ће у наредним месецима бити евакуисана у данас чувеној операцији Халијард. Само 55 година касније, амерички авиони бомбардоваће Србију. #history #historymems #istorija #slike #krozistoriju #serbia #usa #wwi #b24liberator


Прикажи још